Blog

Taktilne slikovnice su namenjene prvenstveno slepoj i slabovidoj deci, a njihov cilj je da im omoguće bogato čulno iskustvo koje će pratiti određeni tekst i pomoći da se dete „uvuče“ u priču. Njihov značaj za kognitivni razvoj dece sa oštećenjem vida analogan je značaju štampanih slikovnica za decu koja vide.

Kako objašnjava dr Džeki Norman u tekstu Tactile picture books: their importance for young blind children (inače majka devojčice slepe od rođenja), slike u iskustvu deteta dolaze pre teksta i one su te koje od njega mogu načiniti zainteresovanog čitaoca. Njen sin sa normalno razvijenim vidom vrlo je rano naučio da čita upravo zahvaljujući slikama koje je intenzivno posmatrao i analizirao i pre nego što je naučio slova, ali i kasnije. Za njenu ćerku stvari su išle teže jer je svaka štampana slikovnica za nju predstavljala samo svežanj glatkih listova i ma koliko pročitana priča bila zanimljiva, čulno iskustvo koje je ona iz njih mogla da izvuče nije imala jednaku vrednost kao za decu koja vide.

Deci je potrebno bogatstvo materijala sa kojima se upoznaju, te ako je reč o slikama ona moraju doći u dodir sa najrazličitijim stilovima ilustracija kako bi razvila svoju sposobnost gledanja i razumevanja različitih vizuelnih konceptualizacija. Isto važi i za slepu decu, s tim što umesto vizuelnih sadržaja oni likovnu i prostornu konceptualizaciju razumeju putem čula dodira. Zato im je potrebno da se upoznaju sa što više različitih taktilnih ilustracija, od onih jednostavnih do složenijih, kako bi dobila osnovu za stvaranje kompleksnijih pojmova.

U nedostatku taktilnih slikovnica u knjižarama, roditelji, vaspitači i nastavnici mogu i ih sami napraviti za svoju decu ili učenike. Tim pre što će u njima uživati i deca koja vide. Međutim, treba voditi računa o specifičnim potrebama slepe i slabovide dece ukoliko su slikovnice namenjene prvenstveno njima. To znači – posebnu pažnju posvetiti teksturama i truditi se da se jedna tekstura uvek vezuje za isti predmet ili pojam. Na početku slikovnice može stajati i „legenda“ sa teksturama koje će se pojavljivati i objašnjenjem na Brajevom pismu, kako bi deca bila dodatno motivisana za čitanje. O detaljnijim uputstvima za pravljenje slikovnica još će biti reči u nekom od narednih tekstova.

Cilj taktilne, kao i svake druge slikovnice je da pokaže detetu da uz izvestan trud ono može postići samostalnost u čitanju. Za razliku od slušanja audio priča (koje bi takođe trebalo da budu propratni materijal uz taktilne slikovnice), dete prilikom listanja slikovnice nije pasivno, ono na osnovu sopstvenih zapažanja može postavljati pitanja i tako proširivati značenja koja su ponuđena samim tekstom. Ono može i samostalno uživati u knjizi, bilo da sebi priča priču oslanjajući se na slike, bilo da je već savladalo veštinu čitanja teksta.

Izvor: J. Norman „Tactile picture books: their importance for young blind children“, The British Journal of Visual Impairment, Volume 21, Number 3, 2003, pg. 111-113.

 

Slike: taktilne slikovnice napravljene na radionicama u okviru festivala Bosifest (Beograd, 2015, vodili Vladimir Vukomanović i Jana Rastegorac) i PatosOFFiranje (Smederevo, 2015, vodili Jana Rastegorac i Milica Ćujić)