Blog

kreatopolis Kako prepoznati darovito dete?

Kako prepoznati darovito dete?
Katarina Gajic / 21.12.2016

Deca koja su likovno darovita vrlo rano (pojedinci već od druge godine) detaljno opisuju parametre boje (vrstu, ton i čistoću), npr.. "tamnocrvena", lavanda je "svetloljubičasta" itd. Pri crtanju, likovno darovita deca umesto konceptualne strategije koje im pomažu da vide (simboli, krug za telo) koriste figurativnu ili perciptivnu strategiju - vide iskrivljenja predmeta i negativne prostore između njih.

Osobine muzički darovite dece su da rano počinju da sviraju neki instrument i da vežbaju s velikim žarom. Imaju izvrsno muzičko pamćenje. Improvizujući, menjaju ono čemu su ih naučili, hvataju i razumevaju muzičku strukturu. Pokazuju sposobnost transponovanja melodije u nove tonalitete. Druga deca čitaju partiture, zanima ih muzička teorija. Lako prate muzičke diktate, dekodiraju i beleže ritam i melodijsku liniju. Štaviše, i pamćenje im zavisi od muzičke strukture; bolje pamte poznate strukture, harmonije i ritmove nego nasumične. Bolje pamte dijatonsku skalu nego disonantnu muziku građenu na hromatskoj skali, što ukazuje na uočavanje pravila i obrazaca. Često imaju savršeni sluh (što se obično ispoljava pre pete godine) ili već odmalena precizno pogađaju intonaciju. To ipak nije nužan uslov za muzičku darovitost. 
Daroviti se slobodno kreću između četiri načina pristupanja muzičkom delu, lako premeštajući fokus (sa instrumenta na tehnike izvođenja, partiture, zvuk i muzičku strukturu). Poseduju povećanu osetljivost za boju zvuka.

Kod darovite dece opisuje se i pojačana osetljivost. Intenzivna čulna reakcija na okolinu odlikuje mnoge ljude s nekim povišenim sposobnostima. Sposobnostima nazivamo biopsihološki potencijal: radi se o osetljivosti nervnih struktura jednog dela mozga za određeni nadražaj - npr. zvuk. Iz toga zaključujemo da povišena osetljivost za određeni tip nadražaja dovodi i do povećanja pažnje za to područje i do finijeg diferenciranja razlika među nadražajima. Tako će dete osetljivo na zvuk bolje razlikovati melodijske, ritmičke i kompozicijske izražajne mogućnosti muzike, ali i alikvotno bogatstvo (takozvanu "boju zvuka"). Ne radi se samo o razlikovanju zvuka violine, viole i violončela i o načinima proizvođenja zvuka na pojedinim instrumentima; osetljivo dete će i šumove okoline bogatije razlikovati kao muzički sadržaj, što će mu otvoriti nove načine upotrebe konvencionalnih i improvizovanih instrumenata. Količina i vrsta zvukovne okoline kojom su deca okružena u najranijem uzrastu (0-3 godine) može značajno uticati na stepen osetljivosti na muziku. Većina dece ima određen stepen sposobnosti koji se može povisiti ako je atmosfera u kući "muzikalna". Za poznatog pijanistu Artura Rubinštajna zabeleženo je: "Još je kao dvogodišnjak u Poljskoj obožavao je sve vrste zvukova: fabrčke sirene, pesme uličnih prodavaca, uzvike sladoledžija.".

Istraživanja u porodicama s darovitom decom (Bloom 1985. u Winner 2005., str. 154.) pokazala su kako su se roditelji budućih pijanista gotovo uvek i sami bavili muzikom, aktivno (svirajući i sami) ili pasivno (odlazeći na koncerte i slušajući muziku kod kuće); roditelji su kod većine inicirali podučavanje muzici. Kod likovne umetnosti stvari stoje nešto drugačije - roditelji uglavnom nisu i sami bili umetnici, polovina je posećivala muzeje, četvrtina je umetnost smatrala vrednom, a ostala četvrtina nije mnogo cenila umetnost. Poruka koju su prenosili deci bila je samoispunjenje, a ne akademska dostignuća.

Ako je dete okruženo likovnim primerima s velikim bogatstvom likovnih elemenata, koji su i verbalno osvešćeni (različite vrste linija po toku, karakteru i značenju, površine oštrih i manje oštrih granica, debeli i tanki slojevi boje, raznovrsne teksture površina itd.), ono će primiti te mogućnosti u svoje dostupne kategorije opažaja i vrednovaće likovni nadražaj prema bogatstvu tih kriterijuma, a ne samo površno literarnih (tema, odnosno šta likovna dela prikazuju).   

 

Izvor:

http://likovna-kultura.ufzg.unizg.hr/darovitost.htm